Dolazak u Dongguan bio je veoma naporan. Isplaniran u poslednjem trenutku pošto smo u 11 uveče saznali da ipak ne idemo u Šangaj zbog poraza od Španije, pa je do 7 ujutru trebalo organizovati sve za dvadesetak novinara. Sneži, organizatorki celog puta, svaka čast na tome.
Iako je u pitanju 4-5 sati vožnje vozom (Wuhan – Guangzhou), ipak se izgubi ceo dan jer dolazak do stanice, zamena karata, prolazak kontrole i sve to na oba mesta traje po nekoliko sati. Ipak, verovali smo da je to samo mala neprijatnost na putu koji ćemo pamtiti dok smo živi. Ispostaviće se da će ovaj san ostati nedosanjan.
Argentina je iskoristila sve one slabosti koje je ogolila Španija. Igrali su čvrsto, koncentirsano, a naši momci nisu imali adekvatan odgovor na to. Ispali smo iz borbe za medalje. I bolelo je. Mnogo. Šta je ko rekao već ste videli, a u ovoj epizodi videćete sve to iza kulisa.
Ipak, da Dongguan ne ostane samo u lošem sećanju, Orlovi su se postarali u meču sa SAD. Velika prilika je propuštena, ali čini se da su naučili nešto iz svega toga. Da su sada jači, bolji i spremniji.
Nama sledi selidba u Peking. Krećemo u 6 ujutru i idemo 10-ak sati brzim vozom. Tamo nas čeka borba za medalje i 5. i 7. mesto. Ali o tome više u sledećoj epizodi.
Autor teksta: Ivan Minić
