Polako smo počeli da odbrojavamo dane do 32. Beogradskog maratona, koji će 14. aprila biti održan u našem glavnom gradu. Otkrili smo vam kako izgledaju zvanične majice 32. Beogradskog maratona, a sada je došlo vreme da vas, uz pomoć Nele Bunčić (@yugoslovenka_) upoznamo sa trasom polumaratonske trke.
Polumaratonska trka je dugačka 21.1 km i treba da se istrči za najviše 3h. Ukoliko ste vredno i redovno trčali, sigurna sam da ste telo spremili za ovaj izazov. Međutim šta se dešava u glavi?
Kada uđete u startnu zonu tada zvanično počinje i vaša trka. Tih 10-15 minuta će vam ili proleteti. Svakako ćete imati tremu i to onu pozitivnu! U startnoj zoni osetićete ogromnu euforiju oko trke, jer će svi oko vas biti nasmejani. I oni će biti pod tremom, ne brinite!
Kada počne trka sigurno nećete moći da skinete osmeh s lica prvih 15 minuta. Prvih 3-5 km maltene nećete ni biti svesni da trčite, jer vas ''voziti atmosfera''. Prvu poteškoću osetićete neposredno pre penjanja na Brankov most, jer će ljudi oko vas mahom usporiti zbog nagiba. Čim dođete do mosta ona nestaje. Kada pređete na Novi Beograd tada počinje prava trka, a sve pre toga će vam proći ''kao pesma''.
Prvu krizu osetićete na 10. kilometru, jer ćete osetiti umor, a do kraja imate još toliko i još jedan kilometar. Spremite se da sami sebi pružate podršku i da stalno pričate ''ja to mogu'', jer ako psihički padnete do kraja će vam biti mnogo teško. Kilometre počnite da brojite tek kada pređete 12. kilometar, jer od tada imate samo jednocifrene brojeve pa će vam psihički biti mnogo lakše.
Verujem da su trkači iz Beograda veliki broj treninga uradili na Adi Ciganliji i da je ''krug oko Ade'' njihova merna jedinica, dok ljudi koji nisu iz Beograda sigurno imaju neki svoj krug za koji znaju tačnu kilometražu i vreme koje im je potrebno da je istrče. Krug oko Ade ima 7.7 km. Ovo je bitno zbog 14. kilometra, jer kada dođete do njega u glavi računajte ''samo još jedan krug oko Ade'' i nekako ćete preboleti naredna tri kilometra.
Došli ste do 17. kilometra i sada sledi KRIZA! To je najčešće krizni kilometar kod svih trkača (kod nekih je to na 16. ili 18. kilometru, ali uzećemo prosek). Zašto je najčešća kriza baš tada? Većina trkača u tom momentu već trči oko sat i po vremena, telo se umorilo, mišići se grče, verovatno ste do tada svarili sve što ste pojeli tog dana pa osećate i glad, a imate još samo 4 kilometra do kraja. E sad, da li je SAMO ili ČAK?! S jedne strane, ako ste se spremali za ovu trku, 4 km se realno nije ni ubrajalo u neko dužinsko trčanje, ali posle 17 istrčanih kilometara još četiri predstavljaju dugu deonicu koju treba preći. Tada morate da se borite... i to sami sa sobom! Pokušajte sebi da odvučete pažnju na bilo koji način, samo da ne mislite o tome koliko vam je teško i kako ne možete dalje. Moji predlozi su ili da počnete da pričate sa nekim ko je pored vas ili da jurite decu po stazi i ''bacate im kosku'' (oni se mnogo raduju kada ih pozdravi trkač). Možete i već na početku trke da smislite temu o kojoj ćete razmišljati kada vam bude bilo najteže (a to je sad).
Kada prebrodite 17. kilometar, ostaju vam samo još uzbrdice koje su na Beogradskom maratonu najintenzivnije poslednja dva i po kilometra. Kod TC Ušće maratonci se odvajaju od polumaratonaca koji se odatle penju na Brankov most nazad ka starom delu grada. Za penjanje na most čuvajte rezerve snage, i fizičke i psihičke. Do pola mosta sigurno ćete moći da trčite, ali pošto uzbrdica predugo traje, biće trkača koji jednostavno fizički ne mogu dalje. Ukoliko počnu da vas hvataju grčevi, bolje prestanite na kratko sa trčanjem i počnite sa brzim hodom samo dok vas ne popuste, jer posle mosta sledi Brankova ulica koja ima još veći ali kraći nagib. Kada već stignete do te deonice, psihički ste skoro na cilju trke! Tada nema računanja kilometara - tada počnite da se spremate za ulazak u ciljnu zonu, što znači popravite frizuru i obrišite lice za lepe slike!
Ono što je veoma bitno da znate jeste da ne ubrzavate na nizbrdici i ravnici posle Zelenog venca. Držite isti tempo, jer vam tih nekoliko minuta i sekundi neće biti bitni, a ako ubrzate, moguće je da baš tada kolabirate. Zato držite tempo i samo lagano!
Kada iz Kneza Miloša skrenete ka Terazijama to je to. Uspeli ste! Opet držite tempo, nemojte da jurite (ipak ima tu nekoliko stotina metara), a tada ima i najviše fotografa. Sigurna sam da želite da imate lepe uspomene na svoju prvu medalju!
Naoružajte se strpljenjem, nemojte da jurcate, kilometre brojite tek posle 12, smislite teme o kojima niste imali vremena da razmišljate i redovno se hidrirajte (pijte po gutljaj dva, polivajte se po licu ili makar isperite usta). Poslušajte savete i vidimo se na CILJU!
Preuzeto sa Run'n More sajta
Fotografije: bgdmarathon.org, instagram.com
